Prva asocijacija vezana za Barselonu je verovatno veličanstvena Gaudijeva zaostavština ili fudbalski tim Barselona ali ovaj neverovatan grad ima mnogo više da ponudi od toga. Ova kosmopolitska metrola poseduje jednu od najboljih urbanih plaža na svetu, arhitektonski raznovrsne kvartove, velelepne trgove, fontane, bogate muzeje, živopisne pijace, lepo uređene zelene površine, akvarijum, zoološki vrt, velike šoping centre… Na stazi Circuit de Barcelona-Catalunya vozi se Formula 1 kao i moto GP.

U Servantesovom “Don Kihotu” Barselona dobija naziv “cvet među najlepšim gradovima sveta”.

Poznata je po odličnom dnevnom i noćnom provodu.

Sagrada Familia

Sagrada Familia
Sagrada Familia
foto Gary Ullah / CC

Gradnja remek-dela velikog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija započeta je još 1882. godine. Inicijelno projekat je poveren arhitekti Francisku de Pauli ali ga gotovo na samom početku preuzima Gaudi i potpuno menja planove za izgradnju. Gaudi se potpuno posvetio ovoj monumentalnoj bazilici na kojoj je radio 40 godina, sve do svoje smrti 1926. godine. Izgradnja je nastavljena po uzoru na Gaudijev rad iako je većina originalnih skica i projekata uništena u požaru za vreme Španskog građanskog rata.

Unutrašnjost je završena 2010. godine a sadašnji glavni arhitekta očekuje da će izgradnja Sagrada Familije biti završena između 2030. i 2032. godine. Kada bude izgrađena centralna “kula Isusa Hrista” učiniće ovu građevinu najvišim verskim hramom u Evropi sa 172.5m visine. Kula će imati pet visokih tornjeva od kojih će jedan biti posvećen Bogorodici i četiri malo niža tornja.

Ova bazilika je najposećenija turistička atrakcija u Španiji ispred Muzeja Prado u Madridu i Alhambre u Granadi. Nalazi se na Uneskovoj listi Svetske baštine.

Park Guelj

Park Guelj
Park Guelj
foto Kent Wang / CC

Na brdu El Karmel u Barseloni nalazi se park Guelj arhitekte Antonija Gaudija koje je na ovom projektu bio angažovan od 1900. do 1914. godine. Grof Euzebio Guelj po kome park i nosi ime bio je oduševljen parkovima koje je posećivao po svetu i želeo je da Barselona dobije nešto slično ali ipak jedinstveno.

Park predstavlja spoj prirode i arhitektonskih elemenata u prepoznatljivom Gaudijevom stilu. Centralno mesto parka je velika terasa sa koje se pruža jedinstven panoramski pogled na Barselonu i na dve bajkovite kućice koje su deo parka. Terasa je okružena klupom u obliku morske zmije i dekorisana mozaikom od polomljenih keramičkih pločica. U parku se nalazi i Gaudijeva kuća.

Park Guelj nalazi se na Uneskovoj listi Svetske baštine.

Ulica La Rambla

Najpoznatija ulica Barselone La Rambla dugačka je 1.2km i spaja Trg Katalonije sa spomenikom Krostoferu Kolumbu. Ulica potiče iz 1766. godine i brzo je osvojila srca građana Barselone svojom lokacijom i širinom. Grad su tada karakterisale uske i krivudave ulice koje su bile posledica srednjevekovnih zidina koje su od 13-tog veka sputavale slobodno širenje grada.

Ulica La Rambla u Barseloni
Ulica La Rambla u Barseloni
foto Carlos Lorenzo / CC

Vremenom kulturne atrakcije i zabava nalaze svoje mesto u La Rambli tako da i opera (Gran Teatre del Liceu) 1847. godine dobija svoje mesto u ovoj ulici. Danas je La Rambla prepoznatljiva po uličnim umetnicima i njihovim performansima. Posebno atraktivna i nezaobilazna je i pijaca La Bokerija.

Zbog veoma zanimljivog sadržaja privlači veliki broj turista i lokalnog stanovništva. Sa istočne strane La Ramble nalazi se Gotska četvrt.

Monžuik

Fontanta na brdu Monžuik u Barseloni
Brdo Monžuik
foto Ronny Siegel / CC

Brdo Monžuik visoko 185 metara izdiže se iznad Barselone i njene trgovačke luke. Više vidikovaca koji se nalaze na ovom brdu pružaju odličan panoramski pogled na grad, luku i obalu.

Tvrđava Monžuik
Tvrđava Monžuik

Na samom vrhu brda nalazi se tvrđava Monžuik (Castell de Montjuïc) iz 17-tog veka sa koje se pruža predivan panoramski pogled na grad i luku.

Većina građevina na ovom brdu je napravljena za potrebe Svetske izložbe 1929. godine.

Na brdu Monžuik nalazi se i glavni stadion olimpijskih igara iz 1992. godine kapaciteta 54.000 gledalaca. Napravljen je zbog olimpijskih igara iz 1936. koje se na kraju dodeljene Berlinu. Danas je popularno mesto za održavanje koncerata na kome su nastupale brojne muzičke legende - The Rolling Stones, U2, Pink Flojd, AC/DC, Metalika, The Police, Tina Tarner, Madona, Dejvid Bouvi, Bon Žovi, Bijonse, Šakira …

Zbog velikih parkova, bogate vegetacije i ostalih sadržaja brdo Monžuik je najposećeniji rekreativni prostor u Barseloni.

Do vrha brda može se stići žičarom ili dosta jeftinije autobusom.

Magična fontana

Magična fontana
Magična fontana
foto Anton Broberg Holm / CC

Fontana je sagrađena za Svetsku izložbu 1929. godine i spektakl je vode, svetla i muzike. Nalazi se između Trga Espanja i Nacionalnog muzeja Katalonije a u blizini se nalazi sajmište i Špansko selo.

Sastoji se iz više fontana a glavna je prečnika 35 metara. Predstave vode i svetlosti uz pratnju muzike se odvijaju petkom i subotom a od početka juna do kraja septembra i četvrtkom i nedeljom. Pristup je besplatan.

Barseloneta

Plaža Barseloneta
Plaža Barseloneta
foto fry_theonly / CC

Barselona ima četiri velike plaže od kojih je najpoznatija i najpopularnija Barseloneta. Ova široka peščana plaža dužine oko 2 kilometra udaljena je samo 20-tak minuta hoda od glavne pešačke zone i ulice La Rambla. National Geografic je proglasio plažu u Barseloni najboljom urbanom plažom na svetu. Barseloneta je potpuno transformisana zbog olimpijskih igara 1992. godine a pre toga je ovaj deo grada više podsećao na industrijsku zonu.

Brojni restorani i noćni klubovi nalaze se duž šetališta. Barseloneta je jedno od najboljih mesta u gradu gde možete pojesti ribu. Ne propustite i da probate tapas “bomba”. Ako želite samo hladno piće možete ga naći i u obližnjim supermarketima.

Gotska četvrt

Gotska četvrt Barselone
Gotska četvrt
foto amaianos / CC

Najstariji deo Barselone zovu Gotska četvrt (Barri Gotic). Iako postoje crkve iz 14-tog veka i ostale srednjevekovne građevine kao i ostaci iz rimskog perioda većina zgrada je sa kraja 19-tog veka i početka 20-veka. Jevrejska četvrt (El Call) se takođe ovde nalazi a jevreji su u 13-tom veku činili 15% gradske populacije i činili bitnu komponentu gradske ekonomije.

Pikaso je živeo i radio u Gotskoj četvrti od 1895. do 1904. godine. Ovaj deo grada je pravi lavirint uskih ulica zatvorenih za saobraćaj vozila.

Kasa Batljo i Kasa Mila

Kasa Batljo
Kasa Batljo
foto Jonas Smith / CC
Kasa Mila
Kasa Mila
foto kimubert / CC

Kuću Batljo je između 1905. i 1907. godine potpuno preuredio čuveni arhitekta Antonije Gaudiji. Potpuno je izmenjena fasada, dozidan sprat i reorganizovana unutrašnjost zgrade. Stanovnici Barselone je zovu i “kuća od kostiju” zbog njene fasade. Veliki deo zgrade prekriven je mozaikom napravljenih od delova keramičkih pločica tipičnim za Gaudija. Krov podseća na leđa zmaja koji je čest motiv Gaudijevih dela. Mala kupola sa krstom na vrhu simbolizuje Svetog Đorđa koji ubija aždaju, a delovi fasade podsećaju na kosti aždajine žrtve. Unutrašnjost kuće Batljo je podjednako interesantna kao i spoljašnjost.

Kuća Mila je takođe Gaudijevo delo a sagrađena je u periodu između 1906. i 1912. godine. Fasada je valovita i podseća na morske talase a kovano gvožđe na terasama ima oblik morskih algi. Na krovu zgrade su vrlo interesantni dimnjaci koji oblikom podsećaju na glave ratnika sa šlemovima.

Obe zgrade su tipične za Gaudija i prepoznatljive po njegovom nastojanju da se izbegnu prave linije. Nalaze se u istoj ulici (Passeig de Gracia) i udaljene su oko 500 metara jedna od druge.

Pikasov muzej

Iako muzej sadrži preko 4.000 Pikasovih dela u njemu nećete naći nijedno njegovo remek-delo. Muzej ima vrlo sveobuhvatnu zbirku ranog Pikasovog stvaralaštva.

Godišnje ga poseti preko milion posetilaca.

Špansko selo

Špansko selo u Barseloni
Špansko selo
foto Clifton Beard / CC

Muzej čini 117 zgrada tipičnih za različite delove Španije. U Španskom selu se nalaze replike zgrada, ulica i trgova tipičnih za različite oblasti Španije.

Veliku pažnju privlače zanatske i umetničke radionice u kojima se pred posetiocima stvaraju raznorazni predmeti. Muzej Fran Daurel takođe je deo sela a sadrži dela čuvenih španskih umetnika poput Pikasa, Dalija i Mira.

Stadion Kamp Nou

Stadion FK Barselone Kamp Nou za vreme utakmice
Stadion Kamp Nou FK Barselona
foto JonathanVitela / CC

Najveći i najpopularniji fudbalski stadion u Evropi dom je fudbalskog kluba Barselona od 1957. godine. FK Barselona je petostruki osvajač lige šampiona, 24 puta je bio prvak Španije a osvojio je i španski kup 28 puta.

Trenutni kapacitet stadiona je gotovo 100.000 mesta. Raniji kapacitet je zbog bezbednosti smanjen sa oko 120.000 mesta ali se planira novo proširenje. Deo stadiona je i vrlo moderno uređen muzej. Moguće je posetiti i tunel za igrače, kapelu, svlačionice, press salu kao i novinarske lože sa kojih se pruža izuzetan pogled na ceo stadion. Naravno tu je i prodavnica suvenira.

Mesto je na kome su se odigrali i značajni muzički koncerti poput Majkla Džeksona i U2.

Akvarijum Barselona

Podvodni tunel akvarijuma u Barseloni
Podvodni tunel akvarijuma
foto Clifton Beard / CC

Akvarijum Barcelona (Aquarium de Barcelona) poseduuje preko 11000 primeraka od 450 raznih biljnih i životinjskih vrsta smeštenih u 35 akvarijuma i 6 miliona litara vode. Posebna atrakcija akvarijuma je podvodni tunel dužine 80 metara oko koga plivaju ajkule. Osim mediteranskih vrsta koje su fokus ovog akvarijuma u njemu se mogu naći i tropske vrste iz Crvenog mora ili sa Havaja. Deo sa pingvinima je takođe vrlo interesantan.

Akvarijum predstavlja veliku turističku atrakciju a godišnje ga poseti preko 14 miliona ljudi. Najveći je akvarijum u Evropi i najznačajniji na Mediteranu.

Park Citadela

Fontana u parku Citadela u Barseloni
Fontana u parku Citadela

Park Citadela (Parc de la Ciutadella) je nastao sredinom 19-tog veka i bio je jedina gradska zelena oaza. Na 28 hektara nalazi se malo jezero, Parlament Katalonije, Citadela, zoološki vrt, trijumfalna kapija i impozantna fontana koju je projektovao Josep Fontserè.

Zoološki vrt potiče iz 1892. godine i prostire se na 13 hektara.

Pijaca La Bokerija

Pijaca La Bokerija u Barseloni
Pijaca La Bokerija
foto Hellebardius / CC

Za Bokeriju bi moglo da se kaže da je mnogo više od jedne pijace. Prvi pisani dokumenti o Bokeriji datiraju iz davne 1217. godine kada su se na njoj prodavali uglavnom riba i meso. Najpoznatija je pijaca, jedno od najživljih mesta u Barseloni i prava atrakcija za turiste.

Gužva vlada tokom celog dana a galamu prave prodavci, kupci i mnogobrojni turisti. Roba koja se prodaje je prvoklasna a sve je izuzetno uredno izloženo. Bogata je ponuda voća i koštunjavih plodova, ribe i morskih plodova, čuvene pršute i drugih vrsta mesa uključujući čak i divljač. Na pijaci se prodaju i sokovi od svih vrsta voća kao i već iseckano voće spremno za konzumaciju. Dobrim delom zbog velikog broja turista cene su veće nego na drugim mestima.

Pijaca Bokerija smeštena je na glavnom šetalištu La Rambla. U centru se nalazi i pijaca Mercado de Santa Caterina na kojoj ima daleko manje turista.

Turistička mapa Barselone

Turistička mapa Barselone